Ini­ci­ja­ti­va za for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de na je­dan oro­če­ni pe­ri­od sa ci­ljem do­no­še­nja hit­nih eko­nom­skih mje­ra, po­sti­za­nja kon­kret­nih re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la i or­ga­ni­zo­va­nje re­gu­lar­nih i de­mo­krat­skih iz­bo­ra je akt jav­ne od­go­vor­no­sti. Ko bu­de za­in­te­re­so­van da uzme uče­šće u ovoj de­mo­krat­skoj i pa­tri­ot­skoj ini­ci­ja­ti­vi do­bro je do­šao, re­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” li­der De­mo­krat­skog fron­ta Mi­o­drag Le­kić.
– Na­rod­ni bunt je le­gi­ti­man i lo­gi­čan od­go­vor na ne­pod­no­šlji­vu de­gra­da­ci­ju ži­vo­ta cr­no­gor­skih gra­đa­na. I taj bunt će se ne­mi­nov­no jed­nog da­na do­go­di­ti – ka­že Le­kić.
On je od­ba­cio spe­ku­la­ci­je da pre­la­zi u Gra­đan­ski po­kret.
Ka­da će po­če­ti for­mal­ni pre­go­vo­ri o pre­la­znoj vla­di, i s kim će bi­ti vo­đe­ni, da li i sa SDP-om i Bo­šnjač­kom stran­kom?
– Raz­go­vo­ri su po­če­li i to uspje­šno o na­či­nu ozbilj­nog jav­nog od­go­vo­ra ši­ro­kih opo­zi­ci­o­nih sna­ga par­la­men­tar­nih i van­par­la­men­tar­nih ove ze­mlje na eko­nom­ski su­no­vrat dr­ža­ve, ne­pro­mi­je­nje­no sta­nje u do­me­nu kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, na­sta­vak ne­re­gu­lar­nih iz­bor­nih uslo­va či­ji je sa­stav­ni dio i jav­no ne­gi­ra­nje afe­re „Sni­mak”.
Ini­ci­ja­ti­va o for­mi­ra­nju vla­de na­rod­nog je­din­stva, da­kle pre­la­zne vla­de za je­dan oro­če­ni pe­ri­od sa ci­ljem do­no­še­nja hit­nih eko­nom­skih mje­ra, po­sti­za­nja kon­kret­nih re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la i or­ga­ni­zo­va­nje re­gu­lar­nih i de­mo­krat­skih iz­bo­ra – je­ste akt jav­ne od­go­vor­no­sti.
Ko bu­de za­in­te­re­so­van da uzme uče­šće u ovoj de­mo­krat­skoj i pa­tri­ot­skoj ini­ci­ja­ti­vi do­bro je do­šao. Ne­ki po­li­tič­ki su­bjek­ti bi se ti­me do­brim di­je­lom oslo­bo­di­li ve­li­ke od­go­vor­no­sti ko­a­li­ci­o­nog sa­u­če­sni­štva u eko­nom­skom, kri­mi­nal­no ko­rup­ci­o­na­škom i vri­jed­no­snom su­no­vra­tu ze­mlje.
Da li je tač­no da na­pu­šta­te De­mo­krat­ski front i pre­la­zi­te u Gra­đan­ski po­kret?
– Već sam to ja­sno i jav­no re­kao, ali ako tre­ba po­no­vi­ću. Ne pre­la­zim u Gra­đan­ski po­kret.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te što je je­dan od li­de­ra Gra­đan­skog po­kre­ta Dri­tan Aba­zo­vić bio na ve­če­ri sa Ha­ši­mom Ta­či­jem, i da li opo­zi­ci­o­ni su­bjek­ti za­i­sta tre­ba da sa­ra­đu­ju sa lju­di­ma ko­ji su pri­ja­te­lji Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i uz to op­tu­že­ni za naj­te­že zlo­či­ne?
– Me­ni ni­je po­zna­to da je po­sla­nik Aba­zo­vić sa­rad­nik Ta­či­ja, a do­bro mi je po­zna­to, kao uosta­lom ukup­noj cr­no­gor­skoj jav­no­sti, da je Dri­tan Aba­zo­vić je­dan od vo­de­ćih, ozbilj­nih i ar­gu­men­to­va­nih kri­ti­ča­ra cr­no­gor­ske vla­sti i ne­sum­nji­vi bo­rac za de­mo­krat­ski pre­o­bra­žaj Cr­ne Go­re.
Uosta­lom, svi mi pre­u­zi­ma­mo jav­nu od­go­vor­nost za jav­ne po­te­ze i iz­bo­re ko­je či­ni­mo, pa to va­ži i za go­spo­di­na Aba­zo­vi­ća.
Što se ti­če po­sje­te go­sta sa Ko­so­va ko­je je cr­no­gor­ska vla­da pri­zna­la kao dr­ža­vu, vi­dim pri­mar­no cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra kao re­ži­se­ra na­sta­log za­ple­ta, od­no­sno po­sje­te. I to ne da bi se re­ša­va­li pro­ble­mi iz dvi­je sre­di­ne jer do sa­da osim jav­nih fra­za ni­šta ni­je kon­kret­no re­ša­va­no, na­ro­či­to ne na ži­vot­nom pla­nu mno­gih iz­bje­gli­ca, u smi­slu nji­ho­vog po­vrat­ka ku­ća­ma oda­kle su do­šli u Cr­nu Go­ru.
Šta je bio cilj cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra ima­ju­ći u vi­du ve­o­ma na­pe­tu at­mos­fe­ru, pa i pro­te­ste u Cr­noj Go­ri?
– Pri­ma­ran cilj cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra je bio po­di­za­nje na­ci­o­nal­nih ten­zi­ja i ras­ko­la u Cr­noj Go­ri, omi­lje­ne Đu­ka­no­vi­će­ve di­sci­pli­ne ko­jom se ne­mo­ral­no i na šte­tu Cr­ne Go­re ba­vi već du­ži pe­ri­od, sam se pre­ba­cu­ju­ći na raz­li­či­te rat­ne i et­nič­ke stra­ne. Ako bi­smo se pod­sje­ti­li na ne­ku od Đu­ka­no­vi­će­vih iz­ja­va o Ko­so­vu, ka­rak­te­ri­stič­na za ovu far­sič­nu pa­ra­bo­lu bi mo­gla bi­ti ona 1990. go­di­ne.
„Na Ko­so­vu je na­pad­nu­ta Ju­go­sla­vi­ja. Ko­so­vo je be­dem srp­skog i cr­no­gor­skog na­ro­da ko­ji ne mo­že pa­sti dok je nas i po­ko­lje­nja na­ših pre­da­ka. Ne­broj­no pu­ta smo re­kli – Ko­so­vo se mo­ra bra­ni­ti svim sred­stvi­ma (za­vr­šen ci­tat).
Od vre­me­na ove hu­škač­ke iz­ja­ve do da­nas Đu­ka­no­vić je pri­mao do­sta pro­ta­go­ni­sta rat­nih ob­ra­ču­na i et­nič­kih či­šće­nja iz BiH, Sr­bi­je, Hr­vat­ske, sa­da evo i sa Ko­so­va gdje je kr­va­va, tra­gič­na dra­ma još uvi­jek sa ži­vim ra­na­ma i sje­ća­nji­ma, pa i u Cr­noj Go­ri. Ta dra­ma se u raz­li­či­tim sre­di­na­ma i na­ro­di­ma u Cr­noj Go­ri do­ži­vlja­va raz­li­či­to, pa u po­sto­je­ćoj dru­štve­noj kli­mi ma­lo ko ima ra­zu­mje­va­nja za one dru­ge, za pat­nje onih dru­gih. Sve ukup­no to je ide­a­lan te­ren za ma­ni­pu­la­tiv­ni na­stup še­fa cr­no­gor­skog re­ži­ma ko­ji pro­du­blji­va­njem po­dje­la ho­će da pri­kri­je su­štin­sku te­mu da­nas i ov­dje – da je Cr­na Go­ra ze­mlja eko­nom­ski po­ni­že­nih gra­đa­na pred ban­kr­ot­stvom, du­žnič­kim rop­stvom, da se uz mi­ris kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je ras­pro­da­ju po­sled­nji na­ci­o­nal­ni i pri­rod­ni re­sur­si.
Da za­klju­čim. Iako ne mi­slim da se ka­zalj­ke isto­ri­je mo­gu vra­ća­ti una­zad, a da su ge­o­po­li­tič­ke re­al­no­sti i prav­ci u re­gi­o­nu pra­ved­no ili ne­pra­ved­no kre­nu­li od­re­đe­nom pu­ta­njom, naj­no­vi­je pla­ni­ra­no pod­sti­ca­nje et­nič­nih kon­fron­ta­ci­ja u Cr­noj Go­ri u an­ti­dr­žav­noj, per­fid­no ma­ni­pu­la­tiv­noj re­ži­ji Mi­la Đu­ka­no­vi­ća za­slu­žu­je sva­ku osu­du.
Je li u DF-u na­sta­vlje­no usa­gla­ša­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nju gra­đan­skih pro­te­sta, i ka­da bi oni mo­gli po­če­ti?
– Ni­je ma­te­ri­ja pro­te­sta, mi­slim na ozbilj­ne, de­mo­krat­ske i sve­o­bu­hvat­ne pro­te­ste svo­ji­na DF-a, da bi od nje­ga eks­klu­ziv­no za­vi­si­li is­ho­di ta­kvih pro­je­ka­ta. Na­rod­ni bunt je le­gi­ti­man i lo­gi­čan od­go­vor na ne­pod­no­šlji­vu de­gra­da­ci­ju ži­vo­ta cr­no­gor­skih gra­đa­na. I taj bunt će se ne­mi­nov­no jed­nog da­na do­go­di­ti.
Me­đu­tim, po­treb­no je ozbilj­no i u ši­ro­kom sa­sta­vu dru­štve­nih či­ni­la­ca – sin­di­ka­ta, ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, rad­nič­kih i stu­dent­skih udru­že­nja, svih opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja i struk­tu­ra itd. za­jed­nič­ki ra­di­ti i ko­or­di­ni­ra­ti or­ga­ni­za­ci­ju i me­to­de, de­fi­ni­sa­ti ci­lje­ve i na­stu­pi­ti u pr­vom re­du sa jav­no ugled­nim i kre­di­bil­nim lič­no­sti­ma.
Sva­ko is­klju­či­vo ver­bal­no, kam­panj­sko, im­pro­vi­zo­va­no, neo­smi­šlje­no, ri­ječ­ju neo­zbilj­no po­zi­va­nje na pro­te­ste od stra­ne po­je­di­na­ca ili me­di­ja je­ste di­rek­tan do­pri­nos kom­pro­mi­to­va­nju pra­vih pro­te­sta. Na­rav­no da će­mo se ozbilj­no od­no­si­ti pre­ma ova­ko va­žnom pi­ta­nju.
M.VE­ŠO­VIĆ


Po­vla­če­nje ini­ci­ja­ti­ve o Su­to­ri­ni u in­te­re­su BiH

Ima li BiH le­gi­tim­no pra­vo da kroz me­đu­na­rod­nu ar­bi­tra­žu tra­ži  od Cr­ne Go­re Su­to­ri­nu?
– Ta iz­ne­nad­na ini­ci­ja­ti­va iz kru­go­va u BiH, ko­ja ipak ni­je zva­nič­no i dr­žav­no in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­na, no­si mno­ge bi­zar­no­sti. Od prav­no isto­rij­ske ne­u­te­me­lje­no­sti, pa do po­ten­ci­jal­ne kon­tra­pro­duk­tiv­no­sti za sa­mu BiH. Si­gu­ran sam da i na me­đu­na­rod­nom pla­nu vla­da ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­nje da je ze­mlja ko­ja je is­ku­stve­no do­ži­vje­la mno­ge pre­ten­zi­je sa stra­ne na svo­ju te­ri­to­ri­ju, ze­mlja ko­ja ima ogrom­ne pro­ble­me, pa i one ele­men­tar­ne u svom unu­tra­šnjem funk­ci­o­ni­sa­nju, od­jed­nom i bez va­lja­nih ar­gu­me­na­ta pro­kla­mu­je, ni­šta ma­nje ne­go te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­zi­je pre­ma dru­goj dr­ža­vi, da­kle Cr­noj Go­ri. Za­to je za oče­ki­va­ti da se kru­go­vi ko­ji su po­kre­nu­li ovu ini­ci­ja­ti­vu što pri­je po­vu­ku u in­te­re­su sa­me Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
Ka­ko se otva­ra­nje pi­ta­nja Su­to­ri­ne od­ra­ža­va na pi­ta­nja ne­kih dru­gih te­ri­to­ri­ja ko­je su sa­da u Cr­noj Go­ri, ali su­sjed­ne dr­ža­ve sma­tra­ju da na njih ima­ju pra­vo?
– Ni­je is­klju­če­no da ne­ko sa­da te­mu Su­to­ri­ne ra­znim ana­lo­gi­ja­ma i prav­nim pri­vi­di­ma po­ku­ša is­ko­ri­sti­ti za na­vod­nu ar­gu­men­ta­ci­ju u kon­tek­stu dru­gih spor­nih gra­ni­ca. Ipak, glav­na opa­snost za ne­po­volj­no rje­ša­va­nje po Cr­nu Go­ru dru­gih pi­ta­nja le­ži u inert­no­sti, ne­kom­pe­tent­no­sti, pro­pa­gand­nom ob­ma­nji­va­nju do­ma­će jav­no­sti od stra­ne cr­no­gor­ske vla­sti. Na tim pi­ta­nji­ma ne­ma pri­va­ti­za­ci­je, nov­ča­ne pro­da­je i tran­sak­ci­ja, ten­de­ra, za­ku­pa, već tre­ba ozbilj­no i jav­no ra­di­ti da bi se do­šlo do re­zul­ta­ta. Mo­žda i u to­me tre­ba tra­ži­ti raz­lo­ge do­ma­će vla­sti za ig­no­ri­sa­nje otvo­re­nih pro­ble­ma sa stra­ho­vi­tim ka­šnje­nji­ma ko­ja mo­gu opre­di­je­li­ti ne­ga­ti­van kraj­nji is­hod za Cr­nu Go­ru, kao što se po sve­mu su­de­ći, de­ša­va u pi­ta­nju Pre­vla­ke.